Литерарно стваралштво са Домијаде у ЈУ „Дом ученика“ Требиње
Такмичење за литерарно стваралаштво је било у просторијама библиотеке у Дому. Такмичили су се ученици из Бања Луке, Добоја и Бијељина. Ученици су имали да изаберу три теме:
- Како је лијепо схватати, вољети и праштати
- Свијет који видим и свијет који желим
- Са прозора моје собе
Стручни жири који је оцијенио радове је професорица Слађана Шкриван из ЈУ ОШ „Свети Василије Острошки и Тврдошки Требиње.
Прво мјесто је освојила Јелена Васиљевић из Дома ученика Добој. Њезин састав:
СА ПРОЗОРА МОЈЕ СОБЕ
Mоја соба има мали кутак кроз који се види парче неба и тек понека птица у лету. Мали дрвени оквир домске собе који ти показује све љепоте града.
Често ме ујутру милујући по образима пробуди Сунце, најављујући нови дан. Срећно устајем из кревета и гледам дуго кроз прозор моје собе. Посматрам људе како пролазе ужурбано улицом размишљајући о обавезама у току дана. Поред срећних и задовољних људи, које је обрадовао лијеп и сунчан дан, прође и понеко тужно лице. Много ми буде жао таквих људи , можда, су управо сазнали неку лошу вијест која им је покварила расположење. Понекад прође и понеки пас изгубљен трагајући за храном или журећи за власником да га стигне. Ако подигнем поглед ка небу, угледала бих неколико птица раширених крила како лете слободно и заносно показују да је небо њихово. Наредног јесењег јутра почела је падати киша. Животиња скоро да нема на улици, а град је добио посебну боју. Пролазила су скривена лица испод шарених кишобрана. Било је различитих боја кишобрана, као да су најављивали дугу која се појави након кише. Ученици школе која се налази у близини дома, скакали су по барицама у својим гуменим чизмицама. Мирис прве јесење кише који уђе у собу кроз отворен прозор пружа осјећај унутрашњег мира. Зграда преко пута дома богата је искреним људима који пркосно поштују, воле и цијене своју породицу. Та доброта осјети се километрима далеко, долазећи и до мог прозора. Сваког уторка једна мајка за свог сина прави палаћинке. Поред мириса хране допире и мајчина љубав и жеља да усрећи сина. Посматрајући кроз прозор моје мале собе, у моје срце се усели сва љубав са улице.
Сматрам да ако се мало боље загледамо, прозор нам открива љепоту града и најљепша осјећања која посједујемо.
Јелена Васиљевић Добој
